16/01/2026

На стратешкој расправи о европским образовним политикама, одржаној у оквиру ETUCE (Европски синдикални комитет за образовање), представници синдиката образовања из Европе указали су на забрињавајуће трендове који све више обликују образовне политике Европске уније.

У контексту новог политичког мандата Европске уније, обележеног јачањем деснице, порастом утицаја корпоративног лобирања и слабљењем институционалног социјалног дијалога, синдикати упозоравају да се образовање све чешће посматра превасходно као инструмент економске конкурентности и тржишта рада.

Посебна пажња посвећена је иницијативи Европске комисије „Унија вештина“, која, према оцени синдиката, носи ризик да образовање буде подређено краткорочним потребама привреде, уз недовољно учешће наставника и њихових синдикалних организација у креирању политика. Иако је опште образовање формално у надлежности држава чланица, утицај европских политика кроз програме и механизме као што су Европски образовни простор, Erasmus+ и Horizon има значајне последице по националне образовне системе, укључујући и земље кандидате.

Синдикат образовања Србије сматра да образовне политике, како на европском тако и на националном нивоу, морају бити засноване на јавном интересу, поштовању професионалне аутономије наставника и пуној примени социјалног дијалога, а не искључиво на потребама тржишта рада и краткорочним економским циљевима.

ETUCE истиче да образовање мора остати јавно добро и један од темеља демократског друштва. Синдикати наглашавају да је улога образовања далеко шира од припреме радне снаге и да обухвата развој критичког мишљења, грађанских вредности, социјалне кохезије и равноправности.

У том смислу, као кључна вредност истакнут је однос наставник–ученик, који представља суштину васпитно-образовног процеса и не може бити замењен технолошким или тржишним решењима, посебно у условима убрзане дигитализације и увођења вештачке интелигенције у образовање. Посебно је наглашено да однос наставник–ученик представља заједничко наслеђе човечанства и да процеси дигиталне трансформације морају служити човеку, а не нарушавати кључну улогу социјализације и људске интеракције у образовању.

Истовремено, указано је да очување јавног образовања није могуће без успостављања трајних, инклузивних и транспарентних механизама социјалног дијалога, у оквиру којих владе и демократски изабрани представници наставника, укључујући синдикате, равноправно учествују у креирању и спровођењу образовних политика.

Синдикати образовања захтевају успостављање трајних, транспарентних и инклузивних механизама социјалног дијалога, у којима би наставници и њихови демократски изабрани представници равноправно учествовали у обликовању и спровођењу образовних политика, како на европском, тако и на националном нивоу.

Закључено је да без системског укључивања синдиката у процесе одлучивања није могуће обезбедити одрживе и квалитетне образовне политике, нити унапредити положај и статус наставничке професије. Стратешка расправа у оквиру ETUCE представља и позив националним синдикатима да активније прате и утичу на европске образовне процесе, у циљу заштите образовања као јавног добра и професионалног интегритета наставника.