20/08/2023

Свршени дифовац из насеља Брзеће код Копаоника, предаје у тамошњој Основној школи физику и хемију. Пошто нису могли да нађу адекватан кадар за ове предмете, а он је некада био добар ђак, из школе су га позвали да ради. Слична ситуација је и у селу код Крупња – учитељица предаје руски језик. Нажалост, много је оваквих примера када због недостатка наставника математике, физике, хемије или страних језика, ту улогу преузима поптуно други наставнички кадар, неквалификован за тај предмет. Према последњим подацима Министарства просвете из 2018. године, нестручних наставника у Србији било је око 1.000 и они су учили око 27.000 основаца. Данас је, како се претпоставља, тај број много већи.

Подаци са терена говоре да највише недостаје наставничког кадра за физику, математику, хемију, али и за стране језике. Свршени студенти Филолошког факултета, нажалост, не желе да раде у просвети, него се запошљавају као преводиоци у великим компанијама. И то је стварност српске просвете. Зато се дешава да учитељица предаје српски језик, а професор физичког хемију и физику.

Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић каже за Нова.рс да је Друштво директора Србије 2019. године дошло до цифре од 1.000 људи који су у систему образовања, а који немају ни иницијално образовање на факултетима који предају одговарајући предмет.

Ако се, стога, тај број помножи са 30 ђака, то значи да 3.000 деце не добија онај исти квалитет образовања који им Устав гарантује.

„Ту се јавља нелогичност. Нажалост, сада верујем да се та цифра повећала. Морали смо чак и да мењамо Закон о основама система у ком стоји да, уколико по обновљеном конкурсу не постоји адекватан кадар, онда се прима неко ко је имао основне студије на том предмету који хоће да предаје и притом не мора да има завршен мастер из тог предмета. То значи, наводим пример, неко је завршио математику, а има мастер на метеорологији и он може да предаје математику“, наглашава Илић.

Додаје да слаба заинтересованост студената за наставничке факултете и ове године, није ништа ново нити непознато, те да је Синдикат раније скретао пажњу на овај проблем. Управо због младих који неће да раде у просвети, школама фале наставници.

„И зато свака школа мора да се сналази на свој начин. Нарочито постоји проблем са стручним школама где морате да имате технолога који је завршио тај одређени смер. Ту је још већи проблем. Моја колегиница је у једном чланку објаснила да неко ко иначе предаје друштвени смер, а сада треба да предаје неки природни предмет, мора да се припрема за час и ради по уџбенику да би могао да уђе у учионицу“, каже Илић.

Подсећа да је овај проблем постојао у региону, те да су у Бугарској повлачили просветно особље из пензије.

„Тада смо скретали пажњу да ће се десити исти сценарио као у Бугарској. Ми немамо вишак кадрова него мањак. На снази је била уредба о забрани запошљавања која је скинута отприлике 2017. године и онда су кренули да се расписују конкурси. У образовању постоје људе који раде по седам-осам и више година, раде по уговорима, значи људи су у систему, па на крају буду технолошки вишак. Обезбедите им сигуран посао да могу да се жене, удају, дижу кредите и слично. Ми имамо и мањак деце и мањак кадрова, нама у суштини квалитет образовања опада, нажалост“, наводи наша саговорница.

Илић поручује да је један од начина да се привуку кадрови и спаси просвета, повећање плате.

„Вратити статус просветним радницима, јер ми смо вечито испод неког републичког просека. Треба, што каже новопостављена министарка, вратити достојанство, а достојанство се враћа материјалним статусом, професионалним статусом. Само дајте једну ињекцију плате просветним раднциима, па ће се и млади заинтересовати за запошљавање у школама. Друго, дајте да држава стипендира младе који ће се школовати за наставничке смерове“, подвлачи Илић.

Пракса у малим срединама је да учитељи предају неки предмет

Учитељица Весна Јеротијевић из Чачка за Нова.рс каже да је уобичајена пракса у малим срединама да нестручан кадар предаје одређени предмет.

„Нажалост, у селима је таква ситуација док градови још увек то тржиште рада могу да понуде. Такође, често је и да људи са непуном нормом који су стручни у свом предмету, раде у две школе. Па се то на тај начин премости. Али проблем свакако јесу мање школе. Све више људи неће да раде у тим мањим срединама за мале паре. И онда у њима раде неки кадрови који су ту при школи, па ако су остали без норми из одређеног предмета, онда вероватно у оквиру школе на тај начин буду ангажовани“, каже учитељица Весна.

Додаје да је увек боља опција да деца имају било какав час него да га немају уопште.

„Имали смо и у појединим београдским школама ситуацију да су деца губила часове математике јер није било наставника по петнаест и више дана. И шта је штетније? Да деца уопште немају наставу или да имају било какву покривену наставу? С обзиром да је учитељ неко ко је положио методике и педагошку групу предмета, неко ко је ипак квалификован и стручан да предаје, уколико је добар познавалац, а притом на Учитељском факултету имао је тај предмет током студирања, онда је свакако боље да деца имају и такву наставу нестручно заступљену него никакву“, подвлачи наша саговорница.

Чест је и случај, наводи учитељица Весна, када школа запосли инжењере или програмере који су радили у привреди. Рецимо, уколико нема наставника математике, дешавало се да школа запосли машинског инжењера.

„Запосле инжењера ако је имао ту неку математику на факултету, за хемију ћете имати неког технолога. Дакле, они су само у некој обавези да положе на свом факултету ту педагошку групу предмета, методику и одмах улазе у наставу. Али ту сада имамо други проблем. Њима се тај минули радни стаж у привреди, не рачуна у просвети, они почињу од нуле. То је вероватно по неким посебним колективним уговорима, ако се рецимо електроинжењер запосли у ЕПСу, њему се рачуна минули радни стаж из привреде. Али ако се запосли у просвети, не рачуна му се. И ми сада имамо велики број колега који имају проблем да им се тај минули радни стаж из привреде не рачуна, а раде већ 15-20 година у школи. А неретко се деси да они буду примљени на те одређене предмете ако само положе ту групу педагошких предмета“, објашњава учитељица.

Решење из овог проблема коме се не назире крај, него се само продубљује, наша саговорница види у повећању плата и већој стимулацији студената за студирање наставничких факултета.

„Просветним радницима су за време летњег распуста умањена месечна примања од 8.000 до 10.000 динара због тог дванаестомесечног обрачуна из колективног уговора који је заиста погубан за просвету. Затим, преко летњег распуста укида се додатак за разредно старешинство и онда испада испада да ви нисте одељенски старешина преко лета, а морате да информишете родитеље о уџбеницима, шаљете им на вибер групе, одлазите на педагошке колегијуме, седнице одељенског већа… Све то имате у августу. Замислите тај апсурд. И ми причамо о повећању плате, а просвентим радницима је овог месеца плата умањена. Не знам шта бих рекла. Министарство инсистира на оснаживању наставника у виду стручног усавршавања. Е па још једном да кажем за свагда: просветни радници су стручни за свој посао. Немојте нас више стручно квази усавршавати“, поручује учитељица Јеротијевић.

Вечерње новости су раније пренеле да је Министарство изнело податке који су показали да има 457 нестручних наставника математике, 239 физике, 109 наставника информатике, 133 наставника немачког језика и 48 нестручних наставника енглеског језика.

Према тим подацима, најлошија је била ситуација у Зрењанину, где је математику предавало 85, а физику 43 нестручна наставника.

Најбоља ситуација владала је у Крагујевцу, где нема мањка потребних кадрова. Тај број се, у међувремену, незнатно мењао, а прецизни подаци колико тачно нестручних наставника учи децу и у којим школама у Србији, биће познати када се успостави јединствен информациони систем у просвети.

ИЗВОР: NOVA.RS
Фото: ФоНет/Ана Паунковић