19. – 22.03.2025.

Тема:             Шансе за приступ образовању и култури

                       за ученике из мултикултуралних

          заједница у Србији, Мађарској и Румунији

 Учесници:        СОНК Србија, ЕСТ Мађарска, Ц.Н.С.Л.Р.Фратиа Румунија

Извештај са међународне конференције ДКМТ. Представници ЦНСЛР Фратиа округа Тимиш, председница Диана Сарца и потпредседник Виргил Попеску пожелили су добродошлицу присутним делегацијама у име Секторске Конференције. Председница се захвалила делегацијама што су прихватиле позив и потом отворила Конференцију.

На основу програма Конференције, Михаљ Вереш, председник ÉSZT( ЕСТ) – Dél-alföldi Regionális Szervezete, први је одржао презентацију на ову тему:

• Ексклузивност мађарског језика образовања укинута је 1985.године:

„Образовни језик је мађарски језик и сви говорни језици националних мањина”

• Закон о националним мањинама осигурава да националне и етничке мањине пореклом из Мађарске могу оснивати локалне и националне  мањинске самоуправе.
• Мањинске заједнице имају право за образовање на матерњем језику или да иницирају стварање услова за образовање на матерњем језику , да успоставе мрежу институција широм земље
• Основни значај васпитања и образовања припадника националне мањине, да служи очувању изворног културног идентитета мањинских заједница
• Истраживање из 2016 год.: 624.000 људи, 6,4 % становништва, изјаснило се да припада једној од 13 признатих националних мањина
• Осигурање етничког образовања у вртићима је одговорност локалних самоуправа, а школско образовање је обавезна одговорност државе
• државне и црквене институције такође могу да обезбеде образовање за националну мањину
• Образовање-васпитање у школи: У установи за стручно оспособљавање припадника националне мањине сви стручни предмети морају се предавати на језику националне мањине на специјализованом језику прилагођеном струци
• У образовању ромске/циганске националности на мађарском језику, поред обавезне наставе ромског/циганског фолклора која покрива један час недељно, ромске/циганске културне  активности такође морају бити обезбеђене у временском оквиру који одговара најмање два часа недељно
• Један од главних проблема етничког образовања је све мањи број и недостатак наставника из етничке заједнице.2011.год. тадашњи омбудсман истражио је ситуацију у високом образовању мањина и дао препоруке у вези са развојем обуке наставника мањина (НEK-1246/2011).
• Нова истрага је открила да још увек нема довољног броја кандидата за обуку наставника из етничке заједнице, као и да одређене обуке не нуде високошколске установе

У наставку програма је своје излагање одржао представник СОНК-а, председник Раде Ерцег:

• Правни оквир који у Републици представља основу за интеркултурално образовање
• међународни инструменти (посебно они које су донели Уједињене нације и Савет Европе)
• национално законодавство.
• Међународна комисија за образовање за 21. век. Према закључку те комисије, образовање би требало да се ослања на следеће циљеве/стубове (Делорс ет.ал.1996):
• учити да знам/учити да урадим/учити да живим/учити да будем развијенији личност
• Међународни инструменти:
• Конвенције,УН  повеља почев од 1946.год до 2002.год
• Конвенције, декларације УНЕСЦО-а почев  од 1960 год. до 2006.год.
• Декларације Савета Европе почев од 2000.год. до  2011.год.
• Национално законодавство:
  • Устав Републике Србије (2006.год.)
  • Закон о забрани дискриминације (2009.год.)
• Образовање је дефинисано стратешким документима:
  • Закон о основама система образовања и васпитања,
  • Закон о предшколском образовању и васпитању (ЗПВО),
  • Закон о основном образовању (ЗОО),
  • Закон о средњем образовању (ЗСС),
  • Закон о ученичком и студентском стандарду (ЗУСС),
  • Закон о уджбеницима и наставним срдствима (ЗУ).
• Устав РС:Право на образовање чл.71/Свако има право на образовање.
• Закон о заштити права и слобода националних мањина /чл.13 школовање на матерњем језику:
  • Припадници националних мањина имају право на васпитање и образовање на свом језику, односно говору у установама предшколског, основног и средњег васпитања и образовања.
• ОБРАЗОВАЊЕ:У Српским школама настава на 8 (осам) мањинских језика : Сваки 20.ђак учи на језику националне мањине.
• Према стаистичким подацима Републике Србије из 2022.год.у школској  2020/21 години у Србији наставу на језицима националних мањина похађало је 37.146 ученика  (4.8%)редовних основних и средњих школа ,  од укупно 776.536 ђака.
• Ови језици су најзаступнији:
• мађарски ………….. 15.367
• румунски ……………      860
• русински …………….      365
• словачки …………….   2.537
• хрватски ……………..      444
• албански …………….   6.317
• босански …………….. 11.159
• бугарски  ………………….97 
• У школској 2024/2025 години:
  • Основно образовање на свом матерњем језику, који је језик националне мањине, похађа 26.625 ученика,
  • Средњошколско образовање похађа 8.591 ученика
  • Укупно 35.216 (6% ук.ученичке популација)
  • У 189 установа образовања и васпитања настава се одвија на једном од 8 језика националне мањине

У наставку програма имали смо прилику да пратимо излагање Румунске делагације од председнице Диане  Сарца.

• УСТАВ РУМУНИЈЕ:
  • Припадницима националних мањина гарантује се право на учење матерњег језика и право на учење на овом језику;
  • Начини остваривања ових права су утврђени законом.
• Шансе за приступ образовању и култури, младих из редова мултикултуралних заједница у Румунији, регистроване су на следећим координатама:
  • оснивање и одржавање и развој сопствених образовних, културних и верских установа,
  • одржавање и развој сопствене културе, у свим њеним аспектима, укључујући традиције и обичаје,
  • промовисање приступа информацијама, ширење и размену информација на матерњем језику, у виду штампе, радија/телевизије (како у програмима локалних станица тако и у програмима националне телевизије),
  • учешће у културном животу, приступ култури већине и других мањина.
• МАЊИНЕ У РУМУНСКОЈ ШКОЛИ
  • Припадници националних мањина имају право да студирају и образују се на матерњем језику, на свим нивоима, врстама и облицима предуниверзитетског образовања у складу са законом.
  • Васпитно – образовне јединице са наставом на језицима националних мањина могу основати: а)локални или окружни органи јавне управе,одлуком; б)законом признатим култовима ;в)правна лица приватног права; г)министар просвете по налогу, према одредбама чл.19 ст (4) лит.д
  • У зависности од месних потреба, на захтев родитеља, старатеља или законских заступника или лица из ст(2) групе, одељења или јединице предуниверзитетског образовања са наставом на језицима националних мањина.
• Школовање ученика националних мањина:
  • Државне образовне јединице имају правни субјективитет, ако су организоване и функционишу, зависно од случаја, и то:
  • а)са најмање 300 ученика/б)са најмање 300 ученика, и/или предшколаца, в)са најмање 140 предшколаца, г)са најмање 120 предшколаца, д)са најмање 80 ученика које се образују у дуалном систему, ђ)са најмање 50 ученика и/или предшколаца у случају посебних образовних јединица.
  • средњошколске или средњошколске образовне јединице, са наставом на румунском језику или са наставом на језицима националних мањина, јединствене у општини, граду или општини, послују са правним лицем без обзира на број ученика.
  • у предшколском образовању формације укључују групе или одељења, и то: – мала група, упросеку 7 деце, али не мање од 5 и не више од 9;

             – средњу групу чини у просеку 12 деце , не мање од 8 и не више

                од  15;

             – основно образовање разред обухвата у просеку 16 ученика, али

                не мање од 10 и не више од 22;

             -средње образовање разред обухвата у просеку 18 ученика, али не

              мање од 10 и не више од 26;

            – спортско и ликовно васпитање у одељењу је у просеку 16 ученика,

              али не мање од 8 и не више од 24 .

            -средњошколско образовање,  укључујући и дуално, разред

              обухвата у просеку 22 ученика, али не мање од 15 и не више од 26.

• одељења у средњој технолошкој школи могу бити састављено од највише 3 групе различитих квалификација.
• Финансирање образовања у Румунији: за 2025.годину, вредност стандардног трошка за коефицијент 1 је 9.620 леја (1 леј (РОН)~ 0,20 ЕУР) стандардни трошкови  по предшколцу/

ученику за издатке са зарадама , додацима и другим правима из зарада у новцу , утврђени законом , као и њихови припадајући доприноси.

• За образовање на језицима националних мањина постоје позитивни корективни коефицијенти, односно повећање од приближно 22-25%, у зависности од нивоа образовања.

2.ДАН ДКМТ КОНФЕРЕНЦИЈЕ- 20.март 2025.год.

У току преподнева посетили смо једну основну српску школу у месту Кетфељ (Румунски:Гелу, мађарски:Kétfél). Место се налази 34 км источно од Великог Самиклуша на средини између Темишвара и Арада.Припада Општини Варјаш.Има 1263 становника.Настањују румуни и срби.Школу посећују једна група предшколаца и ученици од 1.до 8.разреда по једно одељење.Ученици од 5.до 8.разреда приредили су нам свечани пријем, са културно- уметничким програмом, традиционално одевени у народну ношњу.Певањем и извођењем дечје игре „шапца – лапца“.

Након тога свештеник – јереј Јерковић, православне цркве посвећен Рођења Светог Јована Крститеља позвао нас да посетимо цркву.Припада Епархији темишварској Српске Православне цркве.Изграђен је 1746. године.Има прелеп иконостас.Представља историјски споменик Румуније.

 Ручак смо имали у српском ресторану „Софија“.

Према поподневном програму наставили смо посете сакралних објеката.Прво смо посетили католичку цркву посвећен Св.Гелерт-у у Чанаду (румунски Цанад).Саграђен је између 1868-1870.год. из донације од 22.500 немачких верника.Прилог су прикупили годину дана раније.У цркви налази се кивот са моштима владике Св.Гелерта.

У повратку посетили смо Манастир Морисена.Основан је 2003.године, на основу чињеница да је у Цеунаду (Стара Морисена) око 1002 године постојао манастир источних монаха, најстарији документован на територије Румуније. Сматрало се да ће присуство монашког места у овом делу епархије допринети оживљавању црквеног живота. Дана 24.јуна 2005.године цркву је освештао Његова Светост, помоћни епископ Луциан Лугојанул.У исто време, тело зграде и летња капела су благословени.

Вратили смо се у Саницоуле Маре.Посетили смо скуптуру светско познатог композитора Барток Беле који је овде рођен 1801.године.Прошетали смо до речице Златице затим кроз ужи центар града дошли у познати ресторан Ла Делице где смо имали вечеру.

3.ДАН ДКМТ КОНФЕРЕНЦИЈЕ – 21.март 2025.године

Преподне отишли смо у посету институцијама предшколаца, основних школа и средњих школа.У сусрет учесницима ДКМТ Конференције локална самоуправа обезбедила је Менаджера Градоначелника и Микробус.Прва наша дестинација је била предшколска установа коју похађају три групе, две су мађарска група,и једна мешовита група. 14.септембра 1990.год. зграда је додељена у корист предшколске установе, обновљена је шк.2018/2019 године, а гас су увели 2000.год.Обданиште је функционално, естетски и модерно опремљено.Имају нови намештај, дигиталне табле, рачунаре, аудио – визуелну опрему ..итд.

Друга Установа коју смо посетили је била Средња стручна школа „Нако Кристоф“.Према историји места прва школа која је била основана у насељу 1799.године, пољопривредна школа.Од познатог композитора деда, Барток Јанош (1816-1877)  је био директор ове школе почев од 1863.год. до своје смрти.Након њега постао је директор школе отац композитора ст.Барток Бела (1855 -1889) до своје смрти.

Трећа установа коју смо посетили је Основна школа број 2. тренутно обнављају од средстава Европске фондације.Посетили смо разред који учи на немачком језику.

Четврта школа коју смо посетили некадашња зграда градске куће са торњем који су користили ватрогасци.Кабинети, лабораторије су лепо опремљени.Има оделење предшколаца и од 1.до 8. разреда основне школе одељења румунског и мађарског и од 1.до 4.разреда српског одељења .Ученици својим презентацијом су нам приказали своју Установу.

  Након тога посетили смо предшколску установу модерну, наменско изграђено.Посебно зграда за децу узраста од 1-2 године, од 2-3 године, а у другој  згради вртић и предшколци.

И на крају тог поподнева посетили смо теоретичку средњу школу „Иоан Јебелеан“ модерно опремљену школу са кабинетима и салама за информатику.

 Поподне посетили смо још једну католичку и једну православну цркву.

Римокатоличку цркву је подигао гроф.Нако 1824.године. Ова црква породици постала уједно  и маузолеј.

Православна црква је подигнута 1777- 1788 године.Посвећена је Св.Богородици.

Увече у 19,00 часова  Онцу Иосиф градоначелник Саницоуле Маре примио је делегације ДКМТ Конференције и представнике образовно-васпитних установа града.Упознао је присутне о економској политици града.У будућим плановима и програмима развоја.По његовим речима мултиетничко становништво уз дужно поштовање ради, сарађује, организује манифестације културних, гастро пррироде, прослављају 1.марта, Дани лета  1.децембра-Националног празника.Поред матерњег румунског језика говори језике националних мањина, српски  и мађарски.

Директор градског музеја испричао нам је историјски догађај у вези проналажења блага у атару Великог Санмиклуша.Догађај се датира за 3.јул, 1799.године када је Вуин Неро српски ратар приликом копања јарка у своме дворишту пронашао је 23 комада златних предмета у тежини од скоро 10 кг. (У сали били су експонати -копије оригиналмих предмета).Оригинални предмети из злата се налазе у Бечу у Музеjу (Kunsthistorisches Museum)

4.ДАН ДКМТ КОНФЕРЕНЦИЈЕ – 22.март 2025.год. – делегације су сагласне да ову конференцију могу сматрати веома успешним, можда међу првих пет најуспешније за ових 14 година ДКМТ сусрета.Председници Делегације информирали су присутне о актуелним догађајима у својим земљама.

Председник Раде Ерцег нада се да  ће СОНК бити домаћин наредне ДКМТ Конференције и Спортских сусрета на Палићу треће недеље маја.

/Извештај саставио Карачоњи/