19. MAJ 2023.

Sednici su, pored članova ROS, prisustvovali predstanici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (MNTRI) – ministarka dr Jelena Begović, državni sekretar Vukašin Grozdić, pomoćnica ministra dr Marina Soković, i pravnica Vera Vasić, kao i predstavnici iz Fonda za inovacionu delatnost, direktor dr Ivan Rakonjac i iz Fonda za nauku, menadžerke Natalija Radošević i Ana Stevanović.
Na sednici se raspravljalo o sledećim pitanjima:

1. Aktivnosti Ministarstva u ostvarivanju Zakona o nauci i istraživanjima, u vezi sa realizacijom institucionalnog finansiranja
2. Predlozi Ministarstva za rešavanje radnopravnog statusa istraživača na fakultetima
3. Aktivnosti Radne grupe Ministarstva na izmenama Pravilnika za izbore u zvanja

Na predlog ministarke, na sednici se prvo razgovaralo o drugoj tački dnevnog reda. Izneseni su problemi sa kratkoročnim ugovorima van zakonskog roka i drugi problemi koji opterećuju rad istraživača na fakultetima. Nisu na adekvatan način integrisani ni u proces rada ni u radnu sredinu zbog čega smatraju da imaju status zaposlenih drugog reda. Na nekim fakultetima im se uskraćuju zakonska radnička prava, kao što su prevoz, minuli rad, nemogućnost angažovanja na projektima Fonda za nauku, kao i problemi oko pokretanja postupaka za izbor u zvanja, zbog čega su neki istraživači već ostali bez posla. Prestavnici Ministarstva su izjavili da su upoznati sa ovim problemima i da su u tom cilju formirali radnu grupu za rešavanje ovog pitanja. Za sada je predlog da se istraživači na fakultetima zapošljavaju konkursom kao i nastavnici, s tim što će izveštaj konkursa ići na ocenu MNO. Zaključeno je da, kada materijal radne grupe Ministarstva bude upodobljen za raspravu, razmatraće ga i Sindikat nauke.
Na pitanje Maje Kosnović da li postoji opasnost da se takav prekarni rad istraživača na fakultetima „prelije“ na institute, Vukašin Grozdić je rakao da to nije ni plan ni intencija. Na napomenu da će se prirodno krenuti tim pravcem ako se uvede prekarijat, ministarka je ponovila da im to nije intencija i da žele da sistem bude fleksibilan, da se bez mnogo problema prelazi iz institucije u instituciju ili industriju i vraća, kao što je praksa u drugim zemljama.
Na pitanje da li je istina da stručni saradnici neće više biti finansirani, dat je odgovor da to neće biti slučaj, ali da će se saradnjom nauke sa industrijom otvoriti mogućnost da se oni finansiraju iz tih izvora.
Po prvoj tački dnevnog reda, osnovno pitanje je bilo kada će biti ukinute kategorije i kako će izgledati institucionalno finansiranje. V. Grozdić je na to pitanje rekao da prvo treba pustiti u rad novu bazu E-nauka i opširno opisao kako se planira da ona funkcioniše i koje su njene prednosti, te da se ona već koristi za akreditacije NIO i izbore u zvanja (predaju dokumentacije).
Na to su reagovali kolege Milan Ivanov i Srđan Atanasovski, napomenuvši da nije dobro za konstruktivni dijalog da se na tako konkretno i jako važno pitanje odgovara drugom temom, te da je pitanje nepravednih i nezakonitih razlika u platama, kao posledica izostanka kategorizacije, specifično po svojoj vremenskoj dimenziji, jer pravi veću štetu oštećenima svakim danom ne-rešavanja, te su apelovali da se to pitanje urgentno reši. Na to je ministarka rekla da očekuje da će to pitanje biti rešeno u toku ove godine, ali da ne može da iznosi detalje dok se ne razradi predlog. Žele da izađu sa predlogom raspodele plata sa kojim će biti zadovoljno više od 90% istraživača. Takođe, rekla je da je preduslov za novi model finansiranja da se otvori E-nauka da bi videli koliko ima istraživača u kojim kategorijama kao i da se napravi novi pravilnik o izborima u zvanja.
Tu se postavilo i pitanje šta je bilo sa starim bazama, koliko su koštale, da li je neko odgovarao za to što nisu bile funkcionalne kao i šta će biti ako i ova ne profunkcioniše. Na to su predsavnici ministarstva rekli da za staro ne znaju, ali da će uskoro pustiti bazu za Univerzitet u Kragujevcu kao beta-test i ako to bude u redu potom i za sve ostale. Maja Kosanović je na to odgovorila da ne razume zašto je za početak institucionalnog finansiranja i novi sistem plata, potrebna bilo kakva baza, jer podatke o broju zaposlenih po kategorijama Ministarstvo već ima, jer njihovi analitičari to prate i moraju imati u papiru. Odgovora od strane predstavnika Ministarstva nije bilo.
Na kritiku kolege Atansovskog zašto Sindikat nije pozvan da učestvuje u radnim grupama Ministarstva, ministarka je rekla da će biti uključen u kasnijim fazama. Objasnila je da će osnovne plate biti po zvanjima, ali da se predvidja i stimulacija koja će opet podrazumevati kategorije, jer se mora nagraditi „ekscelentnost“. Na pitanje koji će biti kriterijumi, ministarka je odgovorila da to još ne može da kaže, ali da to neće biti samo broj radova, kao do sada, kao i da razmišljaju da takva evaluacija bude na jednu ili dve godine. ROS je zaključio da „izvrsnost“ kao kriterijum može da bude samo za stimulaciju, a da ne određuje osnovnu zaradu. Zakon o radu je jasno definisao pojam osnovne zarade i na osnovu kojih kriterijuma se određuje osnovna zarada.
Kolega Dragan Markušev je predložio da i Fond za nauku učestvuje u institucionalnom finansiranju koje bi bilo namenjeno plaćanju objavljivanja radova u open access časopisima, kako bi se povećala vidljivost naših rezultata, kao i da svi istraživači treba da imaju istu startnu osnovu u smislu finansiranja. Napomenuo je da su kvalitativni kriterijumi koji se traže za izbor u zvanja vrlo slični onima koje imaju fakultetski nastavnici. Ministarka je odgovorila da je u sistemu predviđeno da Fond za nauku obezbeđuje kompetitivne pozive, a da objavljivanje može da se plaća iz projekata Fonda ko ih dobije i da o ovakvom predlogu nisu razmišljali te da u radnoj grupi za novi Pravilnik o zvanjima ima profesora koji su svesni tih sličnosti.
Na pitanje da li, zbog urgencije rešavanja pitanja plata, može da se obezbedi neko prelazno rešenje, da se podigne plata samo nekim kategorijama, odgovor je bio da to ne može, jer bi onda nekom morali da smanje. Ministarka je napomenula da je ona sasvim svesna da su osnovne plate veliki problem i da je rešavanje tog problema hitno.
Kolega Jordan Marković je pitao šta će biti sa 13 godina kada nije bilo kategorizacije, da li će rezultati ostvareni u tom periodu biti uzeti u obzir pri predstojećoj kategorizaciji za stimulacije. Na to je rečeno da se planira da se uzme samo poslednjih 5 godina u obzir, ali su kolege masovno bile za to da se uzme ili ceo taj period ili da se bira 5 najboljih godina u okviru njega.
Po trećoj tački dnevnog reda Marina Soković je rekla da radna grupa za izmenu pravilnika o zvanjima radi oko mesec dana, ali da ona neće iznositi detalje dok se radna grupa konačno ne usaglasi. Rekla je i da ima dobrih predloga, koji međutim izlaze iz trenutnih zakonskih okvira i da će verovatno morati da čekaju izmene zakona. Posvetili su dosta pažnje kvalitativnm kriterijumima, koje su bolje definisali i od kojih će kandidat morati da zadovolji samo deo, po svom izboru. Novitet će biti i da će se patenti i projekti sa industrijom računati i PM i D naukama, a ne samo TT kao do sada.
Na pitanje o prelaznom periodu za novi Pravilnik, Marina Soković je rekla da još nije konačno odlučeno, ali verovatno će biti 2 godine.
Đurđica Jovović je pitala kada se očekuje novi Pravilnik, na šta nije dobila konkretan odgovor.
Na pitanje kako da se reši kašnjenje u proceduri za izbor u zvanje koje izazva NIO održavanjem sednica NV na tri meseca i na predlog da se uredi da NIO moraju imati mesečne sednice NV, rečeno je da se to može propisati.
Predstavnici ROS su posebno ukazali da su sredstva za materijalne troškove (DMTII) nedovoljna za kvalitetan rad istraživača, od kojih država očekuje da budu konkurentniji i na domaćem i na međunarodnom tržištu, a ministarka nas je uputila na ostale izvore finansiranja, kao što su razni projekti, fondovi, mogućnost saradnje sa industrijom iz kojih se mogu steći sredstva za rad.
Nakon odlaska predstavnika Ministarstva, reč je dobio direktor Fonda za inovacionu delatnost, koji je ukratko predstavio rad Fonda. Pitanja članova ROS su se uglavnom odnosila na potrebu izmene Zakona o Fondu za inovacionu delatnost, kako bi veći broj NIO mogli da konkurišu za projekte, samostalno bez partnera iz industrije. Direktor Fonda je izrazio spremnost da se zakaže poseban sastanak sa predstavnicima Sindikata i uspostavi potpunija komunikacija i saradnja sa Sindikatom.
Potom su reč dobile predstavnice Fonda za nauku. Rekle su da će otvorena vrata u vezi poziva Fonda biti svakog drugog petka. Sledi otvaranje poziva za Dokaz koncepta (čim Vlada da saglasnost), Dijaspore kao i sledećih IDEJA (okvirno, septembar). Kalendar poziva je na sajtu Fonda.
Kolega Srđan Atanasovski je postavio pitanje u vezi radnog prava na trudničko i porodiljsko bolovanje u okviru angažovanja na projektima Fonda za nauku i rekao da je bilo slučajeva da trudnica/porodilja mora da se odjavi sa projekta i da ne prima naknadu za to vreme, da mora da joj se nađe zamena, a onda da se ponovo zameni kada joj istekne taj status. Natalija Radošević iz Fonda je rekla da onaj ko je na bolovanju prima naknadu za bolovanje i da to ne spada u domen rada Fonda, ali da nema nikakvih prepreka da se te koleginice vrate na projekat nakon isteka porodiljskog. Iako je ranije zamena članova tima bila administrativno komplikovana sada je to pojednostavljeno i treba samo izjava rukovodioca projekta.
Međutim, najviše govornika se osvrnulo na potrebu da se pozivi raspisuju redovno i da se njihova dinamika zna mesecima, ako ne i godinama unapred, da bi moglo da se planira i da ne bi svi konkurisali na sve pozive, što bi smanjilo i opterećenje za Fond. Napomenuto je i da su pozivi, na koje treba spremiti projekat preko leta, nezgodni zbog administracije fakulteta koja tada ne radi.
Što se tiče „preklapanja“ poziva, i prijave jednog istraživača na dva poziva sa punim brojem sati sa idejom da se u slučaju dobijanja oba projekta promeni % angažovanja, predstavnice Fonda su rekle da se pri promeni % angažovanja mora naći adekvatna zamena za preostali % vremena – na šta su mogi prisutni reagovali tvrdnjom da je Srbija malo tržište naučne radne snage i da adekvatne zamene često nije moguće naći.
Predstavnice Fonda su informisale i da je sada promenjen način ocene projekata, nema više usmene odbrane, u dugom krugu članovi panela imaju na uvidu i recenzije iz prvog kruga i odgovore rukovodioca. PRIZMA-e bi trebale da počnu u oktobru.
Bilo je pitanje i oko poziva za opremu. Tu je receno da to postoji u Zakonu o Fondu, ali da poziva nece biti uskoro. Zato je bilo moguće planirati opremu kroz IDEJE.
Jedno od obrazloženja zašto se kasni sa evaluacijom i finansiranjem projekata je i to što se sredstva za finansiranje dobijaju od MNTRI i iz IPA fondova, a da sredstva iz IPA fondova nisu stigla. Tada je od strane predstavnika Sindikata nauke rečeno da u budžetu u razdelu za nauku postoje sledeće 3 stavke: Sredstva iz IPA fondova za Sektor konkurentnosti za 2018. i 2019. godinu, a da čak postoje i manja sredstva iz IPA fonda za 2014. Predstavnice Fonda za nauku, nisu sa ovim upoznate, niti kako i zašto se ta sredstva ne troše pravovremeno. (Ovo ostaje pitanje za MNTRI). Ukazale su da nažalost, određen broj istraživača ne utroši sredstva koja su im dodeljena za troškove u okviru projekta koji su im odobreni od strane Fonda.
Predstavnice Fonda za nauku su izrazile spremnost da se zakaže poseban sastanak sa predstavnicima Sindikata i direktorkom Fonda , kako bismo uspostavili potpuniju komunikaciju i bolju saradnju.
Sindikat nauke Srbije