09/02/2023

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ
МИНИСТАР БРАНКО РУЖИЋ

Поштовани министре Ружићу,

Синдикат образовања Србије је свестан чињенице да измена законских и подзаконских регулатива у вези насиља у школама није неопходни и једини услов за унапређивање области заштите од насиља међу ученицима као и према запосленима.

Сталним пледирањем стручних тимова да је услов креирања безбедног и подстицајног окружења за све учеснике васпитно образовног процеса развијање стручних и професионалних компетенција васпитног деловања наставника, ми практично не решавамо нагомилавање ексцесних ситуација у школама. Свесни смо чињенице да је насиље према запосленима увек било на различитим нивоима и степену, али и да су процедуре спровођења и кажњавања биле недвосмислене, испраћене и са дугорочнијим ефектима.

Радна група за измену законских и подзаконских аката у циљу превенирања и јаснијег и лакшег спровођења Протокола деловања установе у случају насиља је завршила са радом 23.12.2022. године, те у закључцима навела низ корака које ће уз сагласност других министарстава и владе РС реализовати.

Један од закључака (бр. 7) је био повећање броја стручних сарадника као и повећање коефицијената за одељенске старешине „за коју ће вам требати анализа и финансијска процена, као и сарадња са министарством финансија“.

Синдикат образовања Србије сматра да Министарство просвете располаже валидним подацима о броју одељења, одељенским старешинама, као и броју неопходних стручних сарадника у око 1700 школа у РС, те да би увећање коефицијента запосленима дало добар подстицај или малу сатисфакцију за одговоран и обиман посао који одељенске старешине обављају васпитавајући ‘генерације младих људи, а уједно су и кључна спона са родитељима, стручним службама, управом школе, и локалном самоуправом.

Повећање броја стручних сарадника регулише се Правилником о финансирању услуга (ЦЕНУС) које доноси Министарство просвете, а који је већ требао бити предочен синдикатима у виду броја нових радних места. Повећањем броја стручних сарадника значајно би побољшали квалитет васпитног деловања на ученике и родитеље, а у систем би увели, верујем, младе свршене студенте педагогије, психологије и дефектологије како би превенирали и умањили број инцидентних ситуација.

„Измицање столице у Трстенику“ се претворио у масовни револт просветних радника након деценијског урушавања материјалног и професионалног угледа, али и произвео армију ученичких и родитељских „хејтера“ све у циљу поновног понижавања колега као и обесмишљавања просветне професије у друштву. Проблем још није решен и само се усложњава, а измена законских регулатива је, рекли би, дуготрајан процес. У том дуготрајном системском усложњавању зарад дугорочног добитка, просветни радници су једини неизвесни актери.

Председница
Мр Валентина Илић