TV N1 – Професорка из Трстеника: Ниједан ученик се није извинио, нити показао кајање
03/12/2022
Техничка школа у Трстенику постала је преко ноћи најпознатија школа у Србији, али због инцидента који је подигао на ноге целу Србију. У тој школи, ученици су професорки Марији Стевановић измакли столицу, након чега је она завршила на поду. При томе, све то снимали и преносили уживо на друштвеним мрежама. У интервјуу за Н1 каже да јој се ниједан ученик није извино, нити показао кајање, али да очекује да ће можда прорадити савест код неког од њих
Двојица ученика искључена су из Техничке школе у Трстенику, док су родитељи трећег поднели захтев за исписивањем и пре него што је донета одлука Наставног већа.
Професорка Стевановић каже да се данас осећа „мало лакше“.
„Полако ствари враћам на своје место што се тиче обавеза, присуствовала сам састанку Синдиката образовања Србије, дали су ми пуну подршку, даће ми опоравак у једној од бања Србије, добила сам пуно корисник информација, бројева телегона, задовољна сам како ствари теку. Свака врата су ми отворена где год сам закуцала, не могу да се пожалим, и колеге и пријатељи, сви који су знали нешто послали су ми број. Да ли је то подршка психолога, сви су били за то да се помогне, моји коментари најпозитивнији за суграђане и целу Србију која је стала иза мене“, каже професорка.
Наводи да је преиспитивала све што се десило те вечери и наглашава да неких ствари није била свесна.
„Да сам била свесна вероватно бих отворила врата и изашла, нешто ме је укочило и ја сам остала у учионици до краја. Ниједан ученик се није извино, није покзао кајање, очекујем да ће можда прорадити савест код неког од њих. Да нема тог снимка могли су свашта да кажу да сам урадила, јасно се види на снимку како се понашам. Ја сам самохрана мајка, не смем себи да дозволим да направим неку глупост и останем без посла. Да сам реаговала насиљем ја бих одговарала, не они“, прича Стевановић.
Додаје да је то могло да се деси било где у Србији.
„Ово што се десило у Суботици исто је страшно, насиља има, људи ћуте плашећи се осуде, ни мени није било лако да пријавим, дајем изјаве, да поновим нешто више пута, да саму себе преиспитујем, лекар ми је рекао да је то симптом стреса који сам преживеа. Имам главобоље, несаницу, не могу да се концентришем, ако нешто треба да урадим морам да запишем, ако не запишем вероватно нећу урадити тог дана“, додаје.
Коментарушући казну за ученике наводи да је примерена, јер је законом тако и предвиђено.
„Све је урађено како треба, надам се да ће ученик наћи школу која ће га примити, њима је остало пар месеци да заврше школовање, да постану мајстори, своји људи и почну да раде“.