ПОЛИТИКА, Субота, 30.10.2021. у 21:05Миленија Симић-Миладиновић

Од понедељка средње школе у шест градова радиће по комбинованом моделу, а од суботе сви основци и средњошколци могу бити на деветодневној паузи од школских обавеза. – Званични подаци потврђују константан пораст броја ђака оболелих од ковида 19.Све је више деце заражено вирусом корона. Најтеже клиничке слике бележе се и код малих и младих пацијената, који дишу уз помоћ респиратора. Инфицирани малишани и омладина јесу преносиоци болести која упорно прети. Зато је нарочито под лупом рад школских колектива, а најодговорнији за јавно здравље и образовање интензивно промишљају о могућим изменама модела наставе па и школског календара не би ли се прекинуо ланац ширења заразе. Дилеме о евентуалном преласку школа на онлајн рад у предстојећем периоду, на ком нивоу предуниверзитетског школства је то сврсисходно, као и о продужетку јесењег распуста за све основце и средњошколце у држави – нису разрешене. Очекује се да ће одлуке о томе бити донете почетком следеће недеље на седници Кризног штаба.Многи чланови тог тела сагласни су да би ваљало да предстојећа пауза у раду ученика и наставника буде мало дужа него што је планирано важећим школским календаром. Размишља се да јесењи распуст, предвиђен 11. и 12. новембра, обухвати не само та два, него све дане од понедељка до петка, друге седмице новембра. Рачунајући и викенде, у том случају, школе не би радиле укупно девет дана, од 6. до 14. новембра. Ако таква одлука буде донета, на предах од школских обавеза ђаци и просветни радници фактички ће отићи већ крајем следеће недеље.Извесно је да ће од понедељка, првог новембра, по комбинованом моделу наставу похађати средњошколци у 115 школа у шест локалних самоуправа, што је за пет школа у два града више него ове седмице. Одлуком Тима за праћење и координисање превентивних мера у раду школа (Тим за школе), и следеће недеље дан за даном на настави у школским и виртуелним учионицама по групама смењиваће се средњошколци у Београду, Врњачкој Бањи, Шапцу и Нишу, а по истом моделу учиће и њихови вршњаци у Кули и Великом Градишту.Званични подаци сведоче да је од почетка октобра константно, али не и драстично, повећање броја регистрованих случајева заражавања основаца и средњошколца. Последњи пресек, објављен јуче, показује да је од 21. до 28. октобра укупно оболело 4.388 деце и младих, школског узраста од шест до 18 година. То је за свега 16 евидентираних случајева више него претходне недеље, а иначе највише у једној седмици откако ресорно Министарство просвете објављује ове податке ослањајући се на статистику Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.При доношењу одлука Тим за школе анализира и друге показатеље епидемијске ситуације, међу којима су и бројке о инфицираним ђацима и наставницима које стижу из школа. Епидемиолог др Предраг Кон, члан Кризног штаба, јавно је похвалио систем праћења који постоји у школама, али је рекао и да се подаци који стижу из школа разликују од оних који стижу из лабораторија јер родитељи не пријављују све случајеве.– Јасно је да неко не пријављује, али то није довољан разлог да бисмо могли да размишљамо о потпуном пребацивању школа на онлајн наставу. А тек кад се уведу ковид пропуснице 24 сата, има смисла продужавати распуст – закључак је др Кона.Да епидемијска ситуација у школама, по бројевима, и даље није алармантна, чему у прилог говори и податак да је тренутно заражено мање од 0,6 одсто деце школског узраста, указао је Бранко Ружић, министар просвете и члан Кризног штаба.У оквиру свеобухватних мера спречавања ширења заразе ковидом 19, истакао је Ружић јуче у разговору за РТС, трага се и за мерама које би смањиле улазак вируса у образовни систем, а међу њима су увођење онлајн наставе и продужавање јесењег распуста, али одлуке нису донете. Према најавама министра, и те мере ће се разматрати на седници Кризног штаба почетком идуће недеље.– Уколико се још неке мере буду предложиле и усвојиле, мислим да ће то бити једна симбиоза две или три мере које ће служити и да се повећа број вакцинисаних, да се направи пауза и да се смири раст бројева – указује Ружић.Упитан да ли очекује да ће ланац трансмисије бити прекинут продужавањем распуста и да ли је то довољно, одговорио је потврдно.– Тај ланац трансмисије се не догађа у образовном систему, него у општој популацији, ван образовног система. Пауза ће помоћи да се и примена ковид пропусница искористи на најбољи могући начин и да се виде ефекти њиховог увођења у порасту броја вакцинисаних, јер је ту срж проблема. Срж проблема не може бити у образовном систему и у деци, већ искључиво у томе да ли имамо свест, индивидуалну одговорност и солидарност, да вакцине треба искористити да бисмо ову пошаст победили. Мислим да је најважније да позовемо грађане да коначно схвате да је вакцина једини начин да изађемо на зелену грану. Ако то не схватамо, нама ће стално мутирати неки сој и стално ће бити довољно маневарског простора да се то догађа и да долази до заражавања – наглашава Ружић.Тестирање ученика – проблем менталитета и одговорност родитељаИ тестирање ученика на одређеном узорку у школама било је идеја о којој су најодговорнији за јавно здравље јавно дискутовали као о начину очувања редовне наставе. Увођење брзих провера антигенским тестовима у ђачком кругу, како су надлежни појашњавали, пружило би додатне релевантне информације о ширењу вируса у школској популацији. Помогло би да се стекне реалнија слика и одлуке о раду школа не доносе само на основу података који се односе на општу популацију, јер они нису нужно одраз епидемијских кретања у школском кругу.На питање „Политике” да ли се, и ако јесте зашто, одустало од увођења тестирања ученика, из просветног врха кратко кажу само да: – О здравственим мерама не може да одлучује Министарство просвете, већ надлежне здравствене институције.О тестирању ђака упитан министар просвете Бранко Ружић, уживо на националној телевизији, подсећа да се о томе говорило крајем августа и у септембру, оцењује да је то „и ствар свести и одговорности родитеља”. Нагласио је да он лично у тестирању ученика не види било какав проблем.– Када смо опипали пулс јавности о томе, доживели смо салву увреда. Дакле нисмо говорили о вакцинацији, што такође није спорно, барем за децу од 12. године. Сматрам да имамо и проблем менталитета – указао је Ружић.На питање како да се утиче на родитеље који не пријављују да су им деца заражена, истакао је да „уколико таквих родитеља има, то није предмет рада Министарства просвете”.– Такво неодговорно понашање заиста заслужује одређену санкцију, а ми не санкционишемо родитеље – закључио је Ружић.